Podizanje dece je najzahtevniji posao na svetu i mogao bi da se poredi sa mestom predsednika vlade i kabinetom jedne države.
Početak posla je prihvatanje da je cilj biti dovoljno dobar i posvećen roditelj, a ne perfektan. Biti ok kao roditelj je ogromno postignuće.
Da bi postali i ostali dovoljno dobar roditelj, neophodno je imati na umu sledeće:
- 1.Malo dete je psihološki fragilno, ne razume sebe, ni gde je, bori se da ostane živo. Ne zna ni kada će sledeći put biti nahranjeno… Zato odrasli oko malog deteta treba da se fokusiraju da razumeju njegove potrebe i da im se prilagode, umesto da im nameću svoj raspored.
- 2. Dozvolite detetu da se ljuti. Ako je isfrustrirano svojom nemoći i besno plače, a roditelji ostanu mirni, to će pomoći detetu da shvati da to kako se oseća i nije previše realno i da lakše podnosi takva raspoloženja.
- 3. Pobrinite se da se vaše dete na slaže sa vama suviše često. Roditelju su oduševljeni kada deca prate njihove upute i označavaju se kao dobra. Ali radi se najčešće o roditeljima koji nisu tolerantni. Ovakvi zahtevi prerano postavljeni pred dete dovode do razvoja lažnog selfa: deca su spolja dobra i saradljivaa, a iznutra guše svoje instinkte. Ne mogu da budu kreativna i pomalo su mrtva iznutra. Tako se ubija i kapacitet za velikodušnost i dobrotu.
- 4. Pustite ga da bude. Svaki pritisak okoline da se dete preuranjeno adaptira ima posledice. Na primer, ako su roditelji haotični, dete će razviti kapacitet da previše razmišlja i kada poraste, previše će intelektualizirati. Kada je jedan roditelj depresivan, dete će biti pritisnuto sa potrebom da bude previše veselo i to će ga omesti u kapacitetu da vari sopstvena osećanja tuge. Takva deca prate raspoloženja roditelja, umesto svoja. Roditelji koji stalno drmusaju svoje bebe, najčešće ne mogu da izdrže sopstvena osećanja tuge i ometaju bebu da bude u svom raspoloženju. Biti otvoren za detetova stanja i raspoloženja i pratiti ga u tome znači dopustiti njegovu posebnost i individualnost da se razvija.
- 5. Osvestite težinu zadatka sa kojim se nosite. Dozvolite sebi i da ste frustrirani, nezadovoljni i umorni i da imate prava na sopstvene potrebe, poput sna, vremena za sebe bez dece. Ali istovremeno se treba pomiriti sa činjenicom da je predaja svojih ego potreba na drugom mestu. Ljubav prema deci se razvija i uči kroz finu međuigru odustajanja od svojih potreba i prilagođavanja detetu kao i dovoljno zadovoljavanje sopstvenih. Koliko je to komplikovan zadatak govori činjenica da je svet pun ljudi koji su izvana uspešni, a iznutra ljuti i ranjeni i to prenose na ljude oko sebe.