Blog

Poremećaji raspoloženja

Poremećaji raspoloženja utiču na sve aspekte života, uključujući doživljaj sebe i sveta u kome živite.

U pozadini je tihi ali moćni hemijski proces u mozgu, koji ima dugoročne posledice i tendenciju pogoršavanja, ako se ne tretira.

Ako je osećanje neraspoloženja dugotrajno, mogući poremećaji raspoloženja su sledeći:

  1. Bipolarni poremećaj uzrokuje ekstremne promene raspoloženja od depresije do manije.Mogu se dešavati nekoliko puta godišnje ili nekoliko puta nedeljno. Za vreme uzleta, ima se osećaj povišene energije, ubrzanih misli, i nekadapotreba da se mnogo priča.Mogu se završavati razni poslovi i obavljati stvari, ali takođe vodi nepredvidivom i rizičnom ponašanju, poput kompulsivne kupovine i trošenja novca, rizičnog seksa i drugog rizičnog ponašanja.Ovakvi uzleti su razlog zašto se osobe koje imaju ovaj poremećaj teško odriču ovih stanja i često im je potrebna podrška bliske osobe, da bi se odlučili na lečenje.Tretman se sastoji iz medikamentozne terapije, lekova koje daje psihijatar i psihoterapije, lečenja govorom sa edukovanim psihoterapeutom, specijaliziranim za razumevanje težih poremećaja.Naglasak je na procesu mentalizacije, razumevanju sopstvenih osećanja i osećanja drugih ljudi, kao i na smanjenju tenzija iz porodične dinamike.
  2. Veliki depresivni poremećaj prevazilazi običnu depresiju ili bluz koji je deo normalnih izmena raspoloženja.Podrazumeva dugačak period ektremne žalosti koji se u talasima stalno vraća. Prate ga ispadi ljutnje i frustracije, gubi se nad i izmiče smisao života.Osećanje preplavljenosti, nemanja energije za male poslove, praznine, umora, problema sa spavanjem su česti pratioci ovih stanja.Tretman je psihoterapija, individualna ili grupna. Lekovi mogu da pomognu da se dosegne bazična stabilnost u raspoloženju, da bi psihoterapijski rad mogao da ima bolji efekat.
  3. Predmenstrualni disforični poremećaj obeležava izuzetna promenjljivost raspoloženja u periodu sedam do deset dana pre menstruacije.Tuga, napetost, stanje iritiranosti. Pomoć su fizička aktivnost, uzdržavanje od kofeina i alkohola i zdravija ishrana.Samo u težim slučajevima su potrebni antidepresivi ili svo vreme ili samo u periodima između ovulacije i menstruacije.
  4. Depresija kao posledica medicinskog stanja je neizbežan pratilac oboljevanja od težih bolesti.Tiroidne bolesti, hronične infekcije i stanja, Parkinsonova bolest i multipleksskleroza, stanja nakon moždanog ili srčanog infarkta, lista je dugačka.U zavisnosti od bolesti tretman se sastoji u uzimanju antidepresiva i psihoterapiji.

Briga za mentalno zdravlje je sastavni deo preuzimanja odgovornosti za sopstveni život.

U našoj sredini koja je prilično neuka i nepodržavajuća, od vitalnog je intresa podrška bližnjih i svest da lekovi i psihoterapija pomažu.

Prihvatanje sopstvenih ograničenja je bolan proces bez koga nema svesnijeg i zrelijeg života. Pomoć je neophodna, nekada na kraći period, nekada za ceo život.