Tekst objavljen u skraćenom izdanju u Blic Ženi u martu 2013.
Čim ste zainteresovani za ovu temu i čitate tekst, znači da ste svestan roditelj koji razume da je potrebno da učimo i da se menjamo. Govorimo o promeni na bolje, one na gore, se dešavaju same od sebe.
Nažalost, nije nam dovoljno suvo znanje da napravimo promenu u ponašanju a posebno u tome kako se osećamo. Ipak, promena perspektive, posmatranje šireg konteksta,posmatranje sopstvenog doprinosa ovom odnosu a posebno pokušaj da se postavimo u poziciju drugoga u odnosu, je uvek dobar put ka promeni.
Pokušaj da razumemo drugog, u ovom slučaju našu decu, je pokušaj da razumemo kako se osećaju. U tom poslu, najpre moramo da pođemo od sebe i da razumemo sopstvena osećanja i ponašanje.
PITANJE PERSPEKTIVE
Do sada već znate da je roditeljski posao najzahtevniji na svetu. Što znači da ste izloženi raznim iskušenjima, da svakodnevno testirate u odnosima sa svojom decom svoje stavove, uverenja i osećanja.
Kao porodični terapeut, predlažem da pokušate da sagledate svoju poziciju roditelja kao deo mreže odnosa. Nešto kao babuške. Prva i najmanja babuška ste vi, vaš muž (bez obzira dali je prisutan fizički ili ne) i vaše dete ili deca.
Sledeća babuška su vaši i muževljevi roditelji, vaša braća i sestre. Sledeća babuška su vaši dedovi i bake, vaši stričevi, ujaci, tetke i njihova deca).
Ovakva perspektiva može da bude neka vrsta razumevanja, koliko se različitih uticaja, koji se prenose samo tom vertikalnom linijom ( horizontalna bi bila svi odnosi izvan porodice koji se odnose na vršnjake, školu, posao) upliće u vaš odnos sa detetom.
Setite se kako su vas tešili, kako ste se svađali, i ako bi ste izdvojili neki porodični moto, kako bi glasio? “Stavi ježa po mišku”, “ćutanje je zlato”, “kada te iskoristi, odmah ćete ostaviti” i mnogo drugih. Nje bitno iz kog perioda vašeg života je poruka.
Pitajte i svog partnera kako je to izgledalo u njegovoj porodici.
Kao što bi se raspitali za neke bolesti u porodici porekla, raspitajte se i za neka verovanja ili porodičnu mitologiju. Za neke loše navike a i dobre, naravno.
Kada iz ovog ugla posmatrate svoju prvu babušku, shvatićete koliko se raznih, transgneracijskih uticaja odigrava sada i ovde u vašoj porodici.
Pokušajte da posmatrate svoje dete kao deo porodičnog kruga, da ga vidite kroz metaforu popularnog kviza kao “naslabiju kariku u lancu”. Naša deca često “odigravaju” scenarije koje smo mi napisali, a kojih nismo ni svesni. Svaka porodična napetost, makar se ne izražavala kroz svađe, postoji u porodičnom sistemu kao vrsta energije u koju su svi članovi uključeni. Svako na svoj način, sa ličnim strategijama se bori sa problemima.
Ako postoje nerazrešeni bračni odnosi, deca će u zavisnosti od lične konstitucije, imati neki problem, od agresivnosti u vrtiću, preko loših ocena do mnogo većih probema.
AUTOKRATIJA ILI DVOJAC
Najvažniji odnos čiji će kvalitet imati uticaj na detetov doživljaj drugih, je vaš bračni ili partnerski odnos. Ako živite sami ili sa nekim drugim članom porodice, ta vrsta odnosa ili odsustva odnosa će na poseban način formirati vaše dete.
Deo priče o značaju partnerskog odnosa je sadržan i u narodnoj izreci: Šta najviše može otac da uradi za dete? Da mu voli majku!
Naravno da otac treba i može mnogo više u svom posebnom i nezamenjivom odnosu sa detetom, ali ovde je reč o tome koliko je važan kvalitet patnerskog odnosa.
I odmah da raščistimo, ne pričamo o tome da smo idealno dobri, jer tako nešto postoji samo u mašti, nego da smo dobro razumeli gde smo mi, a gde su drugi.
Vi i vaš partner ste dvojac i to treba da se vidi i oseti kroz organizaciju vremena i sadržaja koje imate sa detetom.
Majke su često eksluzivno zadužene za odnose i zauzimaju previše prostora na štetu drugih. Muškarci najčešće čekaju da im se taj prostor oslobodi. Žene imaju moć da iniciraju promene.
Predložite svom partneru da sam odabere neku aktivnost koju će imati sam sa detetom, barem jednom nedeljno.
Dogovorite zajednički stav i ako se vas dvoje zaista slažete, imaćete snagu da “branite položaj” i održite “granice” koje su neophodne da bi se vase dete razvijalo u dobrom pravcu.
NIKO NE MOŽE DATI ONO ŠTO NEMA
Da bi ste razvili kod deteta neku osobinu i ponašanje, preduslov je da je i sami imate.
Poštujte ga kao zasebnu i posebnu osobu. Neka se to vidi i oseti u vašoj komunikaciji.
Lepo podsećanje na ovu istinu je pesma Halila Džubrana “O Deci”.
“ Vaša deca nisu vaša.
Oni su sinovi I kćeri žudnje života za samim sobom.
Oni nastaju preko vas ali ne od vas,
I premda su sa vama, ona vam ne pripadaju.
Možete im darovati svoju ljubav, ali ne I svoje misli,
Jer ona imaju misli sopstvene.
Možete im skućiti tela, ali ne I duše,
Jer duše njihove obitavaju u kući sutrašnjice,
Koju vi ne možete pohoditi, čak ni u snovima svojim.
Možete težiti da budete kao oni, ali ne pokušavajte da ih terate da budu kao vi.
Jer život ne ide unazad, niti se zadržava u prošlosti.
Vi ste lukovi iz kojih se deca vaša poput živih strela
odapinju napred.”
(H.Džubran, Prorok, Beograd, 2000.)