Joga? Zašto je u trendu? Zašto o jogi pišu od Njujork Tajmsa do Politikinog Zabavnika?
Zašto je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila jogu u pomoćne tarapeutske metode, zašto ronioci i operski pevači uče da dišu, zašto su Platon, Ajnštajn i Tesla meditirali i tako u nedogled…
Joga je u najširem smislu nauka i drevni filozofski sistem. U najužem i najpopularnijem smislu, joga je disciplina uma i tela. Etimološki , reč joga potiče iz sanskritskog korena yuj- što znači vezati zajedno, povezati svoje individualno sopstvo na raznim nivoima.
S obzirom na puno zabluda o suštini joge, bilo bi dobro reći šta joga nije.
Joga nije religija, ni sekta, ni mistično zujanje zatvorenih očiju. Joga nije magija ni čudotvorni lek.
Joga je drevno znanje koje pomaže da se osećate bolje i da razvijete svoje sposobnosti.
Na koji način?
Praksa ili vežbanje joge utiče na sve aspekte čovekovog bića: fizički, mentalni i duhovni.
Za sada nauka može da objasni i da izmeri ogromne pozitivne efekte na telo i svest.
Praksa joge sastoji se iz:
- Asana, položaja tela praćenih koncentracijom na položaj, uz kontrolu daha;
- Pranayame, vežbi disanja i
- Meditacije.
Za dobru seansu joge neophodno je prisustvo obučenog instruktora ili učitelja. Joga se ne uči iz knjiga ili gledanjem video kaseta. Proces učenja je postepen i za svakoga individualan.
Njen krajnji cilj je smirivanje svesti i postizanje osećanja unutarnjeg zadovoljstva kroz balans, prihvatanje sopstvenih mogucnosti i onoga sto nam je dato u životu. Ako ste nekada pokušali da ne mislite, znate koliko je to teško, gotovo nemoguće. Ali i mali pokušaji imaju efekat “ resetovanja“ i zato vredi pokušati.
Sta su asane?
Za razliku od aerobika, plivanja, dizanja tegova koje predstavlajaju, u zavisnosti od uticaja na mišiće, izotonične ili izometrijske vežbe, asane su statički položaji ili dinamička vežba praćena određenim ritmom disanja, odnosno kontrolom daha, neagresivne i usmerena na smanjenje psihičke napetosti, koje snažno utiču na tonus mišica, bude energiju u čitavom telu i utiču na um.
Deo su drevnog znanja i utiču na svaki mišic, organ, žlezde sa unutrasnjim lučenjem, a samim tim i na metaboličke procese i na funkcionisanje svih organa.
Asane su položaji tela koji ima za cilj uticaj na svest. Zato kažemo da nas joga „sastavlja“.
Položaji su sitematizovani po imenima, najčesce su to imena životinja i opisani su još u III veku p.n.e. U klasičnoj jogi opisane su 32 asane, a u zavisnosti od škola joge koje su se razvile tokom vremena, broj varira.
Neke poboljšavaju vid, neke pomažu varenje, treće poboljšavaju pamćenje i tako redom, dok je funkcija i organa u telu, za sve postoji odgovarajuća asana. Nisu sve tako komplikovane i glamurozne kao one koje se najčešće vezuju za pojam joge.
Retki su ljudi koji mogu staviti noge iznad glave i ukrstiti ih u „lotosu“. Cilj joge je psihosomatske prirode, a ne određeni mišic u vašem telu.
Podeljene su u tri grupe:
- Relaksacione
- Meditativne
- Dinamičke
Većina asana je pristupačna svim ljudima, od 7 do 77. Najčešće se interes za jogu budi u godinama kada počinju problemi sa zdravljem ili sa potrebom za postizanjem psihičkog mira.
Asane su sastavni deo mnogih rehabilitacionih programa zvaničnog zdravstva i popularnih vežbi koje viđate na kasetama Sidni Kraford ili naših aerobik instruktora. Ali to je samo jedan i nepotpun način izvođenja joge.
Pravi efekti nastaju pravilnim izvođenjem asana i trebalo bi da se kombinuju sa kontrolom daha i vežbama disanja, čija je svrha detoksikacija na ćelijskom nivou. Zajedno sa pauzama u izvođenju, doprinose osećaju punoće energije i relaksiranosti.